SRPSKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI

Zadivljena sam umećem koje su naši preci posedovali pa čak i originalnošću, konkretno zapaženim na eksponatima nakita, posudja, krstova koji su izradjeni sa najfinijim detaljima. Pored toga što je ova izložba bila predavanje o umetničkom nasledju Srbije i o velikom udelu vizantijske kulture i arhitekture, ova izložba nas je podsetila da je upravo to nasledje naše bogatstvo, za koje treba da se borimo da to i ostane. Nadam se da će ovakvih izložbi biti još, jer imajući ispred sebe ovako velika dela možemo najbolje shvatiti njihovu veličinu (važnost)

Pored figure kralja Milutina ostalo je zapisano. ” O Hriste Bože, verni i samodržavni i svetorodni i blagočastivi Stefan Uroš, kralj svih srpskih zemalja i pomorskih, praunuk svetoga Simeona Nemanje, unuk prvovenčanog kralja Stefana, sin velikog kralja Uroša, zet velikog cara grčkog gospodina Andronika i ktitor svetog mesta ovog.”.

Ova freska predstavlja samo jednu od mnogih čudesnih ukrasa stradalih u požaru crkve. Godine. Čudesna crkva kralja Milutina, njene zadivljujuće freske i čarobni oblici, koje su gradili majstor Nikola i njegovi dunđeri, stradali su u požaru 2004. godine. Pocrnela je Ljeviška Bogorodica sa Hristom hraniteljem, a prizori sa čuvenog Strašnog suda su se tada mogli videti i uživo. Iako je crkva bila teško oštećena u vatri, Unesko je 2006. godine stavio zidove Bogorodice Ljeviške pod svoju zaštitu.

Izložba je jako šarolika zato što je obuhvatila razne znamenitosti iz pomenutog doba: od fresaka, pa do nošnji, belih maketa manastira, spisa, prstenja…posebnu pažnju mi je privuklo nekoliko eksponata, recimo ogromna freska Simonide, Milutinove žene, koja je bila predviđena da mu bude supruga sa samo 5 godina. Takođe su mi se dopale makete manastira, koje su bile postavljene redom kroz hodnik galerije, zbog toga što su potpuno bele i to im je svojom jednostavnošću davalo eleganciju. Gledajući odeću koju je naš narod nekada nosio, navodilo me je da maštam o tome kako su u njoj izgledali. U pamćenju mi je ostao i zlatni prsten koji sadrži dvoglavog orla na sredini, za kog je rečeno da će Bog čuvati onoga ko ga bude nosio. Čitava atmosfera me je naterala da se osećam kao da se momentalno nalazim u tom periodu, a s druge strane sama pomisao na to da su postavljeni predmeti i originalna umetnička dela stari i po par stotina godina me fascinira, pogotovo kada se bolje sagleda, recimo, izlizano zlato na freskama i boja na statuama. Tera me da razmišljam o tome kako imam čast da uopšte stojim ispred takvih dragocenosti s obzirom na to kakve su okolnosti verovatno preživele i koliko je vremena prošlo od njihovog stvaranja, i zapravo me jako fascinira da se fokusiram na njihove ’’nedostatke’’ koji ih čine još dragocenijim, po mom mišljenju. Zaista sam uživala na današnjoj izložbi i nadam se da ćemo ih posetiti još mnogo.