Mladen Radić, Seoba II, Beograd 2016

Izložba studenata Univerziteta Metropolitan

Dizajn sećanja, UK Parobrod, jun 2016.

Svetlana Smolčić Makuljević

    Izložba “Dizajn sećanja” predstavljena je u okviru godišnje izložbe Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan od 26. maja do 1. juna 2016. godine u Ustanovi kulture Parobrod.
    Koncept izložbe “Dizajn sećanja” baziran je na fenomenu sećanja, kao izuzetno važnom fenomenu za vizuelnu kulturu i umetnost. Studenti smera Dizajn interaktivnih medija, Grafički dizajn i Modni dizajn radili su na redizajniranju svoje prošlosti kroz sopstvene uspomene, oslanjajući se na baštinu istorije umetnosti, pa je izložba u postavci obuhvatila nekoliko segmenata: Detinjstvo, Lepotice i lepotani i Redizajn umetničkog nasleđa.

Redizajn umetničkog nasleđa

       Recepcija istorijsko umetničke prošlosti, sećanje i redizajn bio je fokus dizajnerskog zadatka studenata u okviru izložbe Dizajn sećanja, održane u UK Parobrod u junu 2016. Kopiranje originala, intervencija na originalu, izlaganje kopije, dizajniranje kopije, kopija kopije i original kopije deo je postmodernih umetničkih intervencija druge polovine 20. veka, koje se oslanjaju na nasleđe modernizma. Istorija umetnosti dobro poznaje i praksu pastiša, koji su prisutni u kreiranju novog dizajna, umetnosti, filma ili bilo kog oblika umetničkog stvaralaštva. Savremena elektronska i grafičko dizajnerska umetnost omogućava veoma lako brzu manipulaciju slikom. Isto tako ideje koje se upućuju na ovaj način posmatraču vrlo lako postaju vidljive i razumljive. Poseban oblik predstavljanja sećanja prisutan je u performativnoj umetnosti, baletu i pozorištu, kao i vizuelnoj kutluri 19. veka. Različite dizajnerske tehnike, elektronski i novi mediji, dominantni nakon ere mehaničke reprodukcije uključuju koriščenje nasleđa vizuelne kulture.

Kultura migracije kao dominanta u današnjem političko – umetničkom diskursu bila je tema reinterpretacije slike Seobe Srba Paje Jovanovića Mladena Radića. U novoj slici Seobe II sirijski migranti suprotstavljeni su Srbima predvođenim patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem. Prisutnost migranata u životu Srbije i Evrope tokom 2015. godine, kao i državno saosećanje Srbije sa njima učinili su prisutnost migranata u Srbiji autentičnom u odnosu na evropsku političku scenu. Radić poredi sirijske migrante sa srpskim, onima predvodjenima srpskim patrijarhom, ali uspostavlja i kontinuitet sa migrantima iz svoje nedavne prošlosti. Slike migranata, njegovih geografskih suseda iz Hrvatske, Krajine, Knina, sa Kosova i Metohije, deo su slika koje su obeležile detinjstvo generacije devedesetih.

Redizajniranje prošlosti i sećanje na nju omogućava da se kroz različite vizuelne i elektronske dizajnerske medije istorijska slika suprotstavi zaboravu savremene kulture.

Deo teksta preuzet je iz kataloga povodom izložbe Dizajn sećanja u UK Parobrod u junu 2016.

2016 Dizajn sećanja