POSETA IZLOŽBI "ANASTAS JOVANOVIĆ, PIONIR PREMENJENE UMETNOSTI I DIZAJNA"
Fascinirana sam prikazom dizajna koji je priložen u vidu eksponata izložbe “Anastas Jovanović, pionir primenjene umetnosti i dizajna”. Nacrti koje je Anastas Jovanović kreirao odišu dostojanstvenošću i elegancijom koja je dočarana njegovom linijom. Njegov pristup skicama je mek, pun energije, nežan i tačan. Najviše su me zadivile njegove skice za sakos i epitrahilj kao i za felon. Dizajn prikazuje osećaj za kompoziciju i dekorativnošću koja dočarava religijske simbole misticizmom. Venci elemenata koji se ponavljaju u njegovim nacrtima prave kompleksnu kompoziciju koja je nalazila inspiraciju iz raznih izvora, kako prirode tako i istorije naroda Balkana. Ovaj pristup je najviše vidljiv kod čajnika koje je on dizajnirao. Njihov vizualni indetitet savršeno se uklapa uz goblene na kojima su bili prikazani. Odluka da postavi raskošni čajnik pored ručno tkanog goblena je bio genijalni potez koji je doveo do daljeg isticanja lepote i elegancije. Dizajn svakodnevnih predmeta koji je on kreirao ostavio je veliki uticaj na današnji industrijski dizajn.
Dana 23. Novembra posetili smo Muzej primenjene umetnosti u Beogradu gde se održavala izložba posvećena jubileju-200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića, jednog od pionira primenjene umetnosti u Srbiji. Pored fotografija jako su bili važni njegovi nacrti dekorativnih predmeta, uglavnom srebrnih, koje smo imali priliku da vidimo. Tu su bili uglavnom stoni predmeti: čajnik, svećnjak, bombonjere… Pretpostavlja se da su njegovi nacrti bili rešenja za izradu predmeta, po porudžbini, u Bečkim radionicama njegovih saradnika. Meni lično su se jako dopale meke I precizne linije na njegovim radovima I sa sigurnošću se može reći da su njegovi nacrti bili prva dizajnerska rešenja srpske umetnosti 19. veka.
Sa fakultetom smo posetili Muzej primenjene umetnosti u Beogradu gde se trenutno nalazi izlozba Anastasa Jovanovica. Izlozba sadrzi njegove nacrte koji su nastali u sirokom vremenskom period (od njegovog zivota u Becu sve do 1858 kad se je vratio u Beograd). Neki od nacrta uradjeni su u stilu klasicizma a preovladjuju kombinacije bidermajera I rokokoa. U drugoj prostoriji nalaze se predmeti izradjeni po tim skicama. Najvise su mi se dopale njegove skice za cajnik, posebno ornamenti inspirisani rokokoom.