GRAFFITI ART

Seminarski rad

    Uprkos rasprostranjenom mišljenju da su grafiti produkt moderne ili pak savremene umetnosti, to zapravo nije slučaj. Naime, grafiti kao termin se po prvi put javljaju još u antičkom dobu. Svoje ime dobili su po reči graffito, italijanskoj reči koja bi u prevedenom obliku značila ’mala ţvrljotina’. MeĎutim, nama poznatiji oblik te reči je svakako graffiti koji je oblik mnoţine ove reči, a i ustanovljeni termin za ovakav umetnički izraz.

    Deril Mekrej važi za jednog od prvih grafiti umetnika, još za vreme kada je bio tinejdžer 1965. Poznatiji pod nadimkom Cornbread, zato što je voleo dosta da jede u svojoj školi, počeo je da ispisuje svoj pseudonim pored imena velikih grupa (bandi) u Severnoj Filadelfiji, da bi se naposletku našli i započeli saradnju. Zahvaljujući tome, ovaj spoj umetnika postao je prva grafiti grupa, a posle se proširivala sa još članova sa istom vizijom o kreativnom izrazu. Na taj način, Filadelfija se takođe smatra gradom u kome se ova umetnost aktivno razvijala u to vreme. (’Bombing, Tagging, Writing’, 2014)

   Međutim, stil urbanih grafita koji nam je danas poznat, koji upotrebljava sprejeve kao medijum izraza, nastao je u Njujorku kasnih šezdesetih godina. Taki 183, grčki tinejdžer koji je radio kao kurir, putovao je po celom gradu. Dok je radio to, on bi na svakom mestu na kom se nađe ostavio natpis svog imena na zidu i tako ovekovečio svoje prisustvo. Najviše se potpisivao u podzemnim železnicama, kako u spoljašnjim, tako i u unutrašnjim delovima metroa. Tako je njegovo ime na kraju postalo poznato među njujorčanima kao misteriozna figura. Njujorška deca, kada su postala svesna slave i ozloglašenosti kakve mogu da dobiju na ovaj način, postepeno su počela da imitiraju njegov stil i da se potpisuju po ulicama grada.

  Ulična umetnost je neprolazna. Vlasti se često trude da je iskorene zato što je smatraju vandalizmom. Međutim, najveći, ujedno i skriveni, razlog za to je činjenica da grafiti i ulična umetnost uopšte postavljaju pitanja, podstiču na razmišljanje, a to odreĎenim vlastima ne ide u prilog. Ovaj fenomen poznat je od početka same umetnosti, od osnivanja gradova i drţava – ućutkivanje umetnosti. I sa komercijalizacijom grafita, umetnici radije biraju da ostanu anonimni, da bi sebi obezbedili što veću slobodu izraza. Grafiti se i dalje smatra jednim od četiri elementa hiphopa. Shodno tome, grafiti se ipak smatra jednom formom umetnosti i tako je ustanovljen već neko vreme. Za razliku od velikog broja umetničkih oblika, grafiti moţe da se smatra trodimenzionalnom umetnošću, onom koja ima karakter, koja se vezuje za veliki broj napredaka u sferama ličnog izraza. Grafiti su priče koje anonimni autori dele sa svetom, one koje podstiču na razmišljanje, koje su kontroverzne i društveno relevantne. Grafiti zasluţuje da priča i moţda će jednog dana i ovaj vid umetnosti dobiti svoje mesto u svetu koje zaista zaslužuje.

Mladen Radić