SIMBOLIZAM

ANALIZA DELA

Seminarski rad

     Simbolizam kao pokret u umetnosti prvobitno se javlja u Francuskoj 1880. godine, ali je zaživeo tek krajem 19. – početkom 20. veka. Suprotno je od realzima, impresionizma i naturalizma koji prikazuju do detalja, stvaran i tačan dogadjaj i zbivanje. Simbolizam se javlja kao pokret radi prikazivanja neceg sto se ne moze videti i opipati, radi prikazivanja dusevnog i nesvesnog. Slikari imaju potrebu da prikažu emocije, raspoloženje, stanje, odnosno stvari koje se ne mogu racionalno opisati. S toga je u slikarstvo unet „simbol“ koji ce svojim prisustvom prikazati ili dati naznaku i otkriti tajnu. Jedna od olika simbolizma jeste misterija. Simbolizam se, takodje, javio i u muzici i filmu, zbog kojih se javilo prisustvo metafore.

Victor Vasnetsov – Knight at the Crossroads ( 1882 )

    Ideja ovog dela dolazi iz Ruskih narodnih bajki. Heroj na konju nalazi se na mestu gde se put račva, a ispred njega nalazi se kamen u kome je uklesano „Ako kreneš levo ostaćeš bez konja, ako kreneš desno ostaćeš bez glave“
Vitez nam je okrenut leđima jer umetnik nije želeo da da važnost izgledu viteza već natpisu koji je motiv dela.

Edward Burne Jones – The love song (1868–77)

    Motivaciju da naslika ovo delo, umetnik, je dobio iz refrena folk balade koji glasi „Znam za jednu ljubavnu pesmu, tužan i srećan, na sve će doći red“  Kako bi dodao na romantici, radnja je smeštena za vreme sumraka.

Henri Fantin-Latour – By the Table (1988)

    Umetnik prikazuje druge stvaraoce slikarstva kojima se divio, a pored njih i pisce koje je poštovao. Portretom osam muškaraca od kojih tri sedi i četiri stoji želeo je da prikaže skup poeta koji zajedno završavaju večeru.

Alexandre Benois – Petrushka’s room (1911)

    Petruška predstavlja lutku marionetu koja se bori sama sa sobom – svojim osecanjima. Povređena je i ljuta, buntovna, govori piskavim glasom. Ona igra, stvara muziku i dizajnira. Cela priča ispričana je kroz predstave.

Ana Lajčak