2016 Dizajn sećanja

Mladen Radić, Seoba Srba II, Beograd 2016

Mladen Radić, Seoba II, Beograd 2016

Izložba studenata Univerziteta Metropolitan

UK Parobrod, jun 2016.

Svetlana Smolčić Makuljević

Izložba “Dizajn sećanja” predstavljena je u okviru godišnje izložbe Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan od 26. maja do 1. juna 2016. godine u Ustanovi kulture Parobrod.

Koncept izložbe “Dizajn sećanja” baziran je na fenomenu sećanja, kao izuzetno važnom fenomenu za vizuelnu kulturu i umetnost. Studenti smera Dizajn interaktivnih medija, Grafički dizajn i Modni dizajn radili su na redizajniranju svoje prošlosti kroz sopstvene uspomene, oslanjajući se na baštinu istorije umetnosti, pa je izložba u postavci obuhvatila nekoliko segmenata: Detinjstvo, Lepotice i lepotani i Redizajn umetničkog nasleđa.

Pogledajte godišnju izložbu fakuteta “Metropolitan”

Redizajn umetničkog nasleđa

Recepcija istorijsko umetničke prošlosti, sećanje i redizajn bio je fokus dizajnerskog zadatka studenata u okviru izložbe Dizajn sećanja, održane u UK Parobrod u junu 2016. Kopiranje originala, intervencija na originalu, izlaganje kopije, dizajniranje kopije, kopija kopije i original kopije deo je postmodernih umetničkih intervencija druge polovine 20. veka, koje se oslanjaju na nasleđe modernizma. Istorija umetnosti dobro poznaje i praksu pastiša, koji su prisutni u kreiranju novog dizajna, umetnosti, filma ili bilo kog oblika umetničkog stvaralaštva. Savremena elektronska i grafičko dizajnerska umetnost omogućava veoma lako brzu manipulaciju slikom. Isto tako ideje koje se upućuju na ovaj način posmatraču vrlo lako postaju vidljive i razumljive. Poseban oblik predstavljanja sećanja prisutan je u performativnoj umetnosti, baletu i pozorištu, kao i vizuelnoj kutluri 19. veka. Različite dizajnerske tehnike, elektronski i novi mediji, dominantni nakon ere mehaničke reprodukcije uključuju koriščenje nasleđa vizuelne kulture.

Kultura migracije kao dominanta u današnjem političko – umetničkom diskursu bila je tema reinterpretacije slike Seobe Srba Paje Jovanovića Mladena Radića. U novoj slici Seobe II sirijski migranti suprotstavljeni su Srbima predvođenim patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem. Prisutnost migranata u životu Srbije i Evrope tokom 2015. godine, kao i državno saosećanje Srbije sa njima učinili su prisutnost migranata u Srbiji autentičnom u odnosu na evropsku političku scenu. Radić poredi sirijske migrante sa srpskim, onima predvodjenima srpskim patrijarhom, ali uspostavlja i kontinuitet sa migrantima iz svoje nedavne prošlosti. Slike migranata, njegovih geografskih suseda iz Hrvatske, Krajine, Knina, sa Kosova i Metohije, deo su slika koje su obeležile detinjstvo generacije devedesetih.

Redizajniranje prošlosti i sećanje na nju omogućava da se kroz različite vizuelne i elektronske dizajnerske medije istorijska slika suprotstavi zaboravu savremene kulture.

Deo teksta preuzet je iz kataloga povodom izložbe Dizajn sećanja u UK Parobrod u junu 2016.